Da li ste ikada radili stvari koje su se očekivale od vas? Sigurna sam da jeste, Uostalom, kao i ja. A, da li se sećate da li vas je to ispunjavalo ili ste se osećali pomalo prazno?
Koliko puta, potpuno nesvesno, u svoja razmišljanja
ugradimo očekivanja drugih?
...svoj izbor karijere, način života, odabir mesta stanovanja, pa čak vrlo često i životnog partnera prilagođavamo onom što se od nas očekuje po mišljenju drugih.
Koliko puta smo dopustili tuđim očekivanjima da potisnu naše želje, da ne bismo razočarali neke nama drage ljude? Koliko puta smo popustili pred onim što drugi očekuju od nas da bi zadržali određeni status u društvu? Koliko smo života utkali u određene karijere zbog tuđih očekivanja?
I, koliko smo puta sami sebe ograničili očekujući određene stvari, koje nisu bile naše želje već je jednostavno „trebalo” da ih izvršimo zato što se to podrazumevalo.
Očekivanja su za mnoge postala izvor patnje jer, kada radimo nešto što treba i što moramo i ako se ne desi očekivani rezultat, dolazi do ogromnog razočaranja. Prilagođavanjem tuđim očekivanjima, stekli smo naviku da pred sebe stavljamo određene zadatke i ciljeve koji se podrazumevaju umesto da onih koji nas usrećuju.
Kada sam pre dosta godina shvatila da sam ispunila očekivanja koja su mi drugi nametnuli, a ja sam ih prihvatila kao svoja, i kada sam odabrala određenu karijeru koja me nije činila srećnom, zapitala sam se da li moram i treba da nastavim tim putem.
Moram da priznam da je to bilo bilo neočekivano i neugodno pitanje.
Nije lako priznati sebi da si ispunio tuđa očekivanja,
a izgubio sebe.
Trebalo je puno vremena da shvatim da sam živela život koji su drugi očekivali, i zaboravila potrebe, želje i snove svoje duše. Otpuštanje „treba” i „očekivanja” na kojima sam gradila svoj život bio je težak proces.
Odgovor na pitanje šta želim me je proganjao kao noćna mora. Nije lako priznati da si lutajući odvojen od vlastitog vođstva zaboravio ko si, šta te čini srećnim, šta ti je zabavno.
A, kad najzad skupiš hrabrosti da pogledaš istini u oči i priznaš, stiže ti pitanje: „Koji je tvoj sledeći korak?” Svaki sledeći korak je značio sukobljavanje sa tuđim očekivanjima; tražio je čvrstu odluku i preduzimanje koraka ka onim stvarima za koje nisam „očekivala” da se vredi boriti — to sam jednostavno znala.
Kada prestaneš očekivati i počneš osluškivati i preduzimati korake iz inspiracije, e tada se lagano vraćaš sebi.
A, šta je sa očekivanjima koja imamo od drugih? Od dece, partnera, okoline.... Zastani za trenutak i zapitaj se. „Šta očekujem od drugih?” Upravo u tim očekivanjima se nalazi izvor sukoba. Koliko puta očekujemo da nas neko razume, da vidi da smo umorni i da nam ponudi pomoć ili da reši nešto umesto nas, illi da se primeti koliko vredimo i da nam to pokaže? Koliko puta se to nije desilo? Koliko smo patili zbog toga?
Umesto očekivanja koje donosi puno boli, praktikuj prihvatanje.
Prihvati sebe za kao najboljeg prijatelja, prihvati druge i svet oko sebe ne pokušavajući da ih menjaš. Prihvati tuđa očekivanja kao dobru nameru, zahvali se i kreni svojim putem u suret svojim snovima. Oni su jedino što „treba da očekuješ” jer oni su deo tebe. I, ako im dopustiš biće deo tvoje realnosti. Očekuj ih sa radošću i uživaj u putovanju.
Kako se vi nosite sa očekivanjima? Kako tuđa očekivanja utiču na vas? A, šta je sa pritiskom koji vam nameću vlastita očekivanja?
Razmislite kada sledeči put sebi kažete nešto poput:
„Znao sam da neću uspeti.”
„Toga sam se i plašio.” i slično.
Zašto si imao/la takva očekivanja?
Možda je krajnje vreme da postavite sebi neka od ovih pitanja:
„Šta ja to očekujem od života?”
„A šta stvarno želim?”
„Živim li život koji me ispunjava?”
„Kakva me očekivanja sprečavaju da budem ja?”
„Koje stvari treba da dopustim sebi da se oslobodim?”
„Šta treba da budem da bih živeo/la život kakav želim?”
„Koji je sledeći korak do tamo?”
Ukoliko vam je potrebna pomoć da odredite šta tačno želite i upoznate sebe, zakažite svoju besplatnu konsultaciju na email info@ankicamaksic.com
Za vaš uspeh!
Ankica
Comments