ŠTA AKO POGREŠIM?

Ne tako davno spoznala sam snagu izjave: „Najviše rastemo onda kada učimo na sopstvenim greškama.”

Greške (ili neka naša iskustva koja smo tako nazvali) su deo našeg životnog puta. One nisu ništa drugo nego informacije u kojima se krije veliki pokon. One nas informišu o tome šta smo važno naučili kroz to iskustvo, kako bismo to što smo naučili upotrebili u nekom narednom trenutku/lekciji. Na putu gradnje naših snova svi pravimo određene greške — one su deo procesa našeg rasta; zato ih nazivamo našim najvećim životnim lekcijama.

Bez obzira na to koliko smo poznati kao optimisti u životu, niko ne voli rado da prolazi kroz teške trenutke i susreće se sa teškim ljudima. Skloni smo i da se zapitamo zašto se to dešava baš nama ili da jednostavno pomislimo da život nije fer kada nas u određenim trenucima stavi u situaciju u kojoj se osećamo kao da gazimo u živom blatu. U tim trenutcima tame, skloni smo da zaboravimo na Božije vođstvo, da se žalimo i da krivimo okolnosti, sudbinu i sl. A kada prođemo kroz proces i naučimo lekciju, shvatimo da nas je baš to iskustvo osnažilo i pripremilo da bismo mogli preći na sledeću stepenicu.

Svi smo se u životu našli u situacijama u kojima očekujemo jednu stvar, a ona se ne desi ili u kojima smo sigurni u pozitivan ishod (negog sastanka npr.) koji se pak završi fijaskom.

Ponekad se nadamo da će se neka vrata u našem životu zatvoriti i očekujemo da se neka druga otvore, jer su svi znakovi ukazivali na to da će se to desiti, a onda se sve okrene u totalno drugom smeru.

To su one situacije u kojima očekujemo da se vinemo u oblake, a umesto toga završimo u kukuruzu.

U tim trenutcima vrlo je lako zaboraviti na veru, i kriviti sebe ili druge za pogrešnu odluku. Tada nije lako razmišljati da bez obzira na to što izgleda kao da nam se ceo svet ruši ipak postoji razlog zašto se to dešava baš nama, zašto je taj ishod u tom trenutku najbolji za nas.

A taj razlog svakako nije odustajanje od snova i želja. A šta ako nam je to iskustvo potrebno da nas ojača, da nas podstakne na rast i pripremi za skok da se vinemo na viši nivo svesnosti, jer na istim starim frekvencijama ne možemo graditi nove snove.

Da li to sada znači da mi svesno treba da težimo ka pogreškama? Ne naravno da ne! To samo znači da ne treba da ih se plašimo jer su deo našeg rasta. Pogreške nisu znak za zaustavljanje; one su znak da nam život servira lekciju iz koje ćemo izaći ojačani i spremniji da se krećemo ka sledećoj destinaciji koju smo sebi postavili kao cilj.

Niko od nas nije dobio uputstvo kada smo se rodili kako da idemo kroz život bez da pogrešimo, ali smo dobili niz darova i sposobnosti koje nam pomažu da donosimo bolje odluke i osluškujemo svoje unutrašnje vođstvo.

Ti su nam darovi dati da odlučujemo ne na osnovu onog u šta trenutno gledamo u našem životu, već na osnovu onog što vidimo u svom umu i što želimo iskusiti u stvarnosti.

Evo par saveta ako se plašite pogreške i odlažete delovanje dok ne budete sigurni da ne možete pogrešiti:

1. Preuzmite potpunu odgovornost za svoje odluke.

2. Trudite se da samostalno odlučujete (izuzev ako više ljudi mora doneti zajedničku odluku); saslušajte tuđe mišljenje ako su to osobe koje uvažavate; razmislite o njihovim stavovima, ali na kraju ipak odlučite vi.

3. Donosite odluke srcem slušajući svoju intuiciju. Naravno uključite i vaše racionalno razmišljanje, ali se trudite da ne upadnete u začarani krug “ šta ako“, koji će vas paralizirati i učiniti neodlučnima. A to mnoge prilike ne opraštaju.

4. Prepoznajte vaše strahove i emocionalne blokade koji se javljaju kada treba da donesete neku važnu odluku i radite na njihovom otklanjanju

5. Oslobodite se pritiska koju bi eventualna greška nosila sa sobom. Kada znate da je ta moguća pogreška samo deo puta do cilja, onda je svakako bolje kretati se nego stajati na mestu i čekati garanciju da je odluka prava.

Postoji jedna zen izreka koja kaže: „Samo skoči i mreža će se pojaviti.“

Šta mislite, kako bi ovaj svet izgledao kada bi svi radili srcem i znali da ne možemo pogrešiti?

S ljubavlju,

Ankica